Финансијска писменост кључна је за развој друштва. Пример развоја бележења и салдирања трансакција у Србији, у периоду до половине XX века, на то недвосмислено упућује.
Сама финансијска писменост развија се на основу интереса за побољшање начина и услова пословања. Отуда је њен природни развој везан за трговце, који је први прихватају и развијају, да би се затим ширила на остале привредне делатности и, на крају, на највећи могући број припадника једног друштва.
У Србији је њен развој јасно подељен на два временска периода и један међупериод. Први је одређен елементарном финансијском писменошћу. У међупериоду између Грађанског и Трговачког законика, шири се од трговаца ка другим слојевима. У другом периоду, финансијске трансакције су до краја формализоване, и изграђена и мрежа економских институција. Финансијска писменост осваја и шире слојеве друштва.
До почетка другог светског рата, финансијска писменост доживела је пуни развој, уједно испунивши и велику улогу подстцања укупног економског и друштвеног развоја.
Рабош
Колико је ко свиња предао трговцу, па следствено, колико трговац треба да му исплати на завршетку трансакције, бележило се и рачунало на нарочитим дрвеним прутићима или плочицама – на рабошима.
Рабош је прављен од прута, или дрвене плочице, која је била прецепљена преко половине, скоро целом дужином. Део са ’главом’ називао се квочка, а њему припадајуди мањи уздужни део – пиле. При примопредаји свиња, рабош се спајао у целину, а на њему су урезивани зарези, или рецке, преко читаве ширине, који су означавали број предатих свиња. Сваки крај је имао свој начин бележења јединица, петица и десетица, али се увек радило о комбинацији усправних и косих црта. Када би све свиње биле забележене, рабош се растављао, трговац би узимао квочку, а пиле је остајало код домаћина. По повратку из трговине, трговац и домаћин би ставили квочку уз пиле, што је требало да доведе до поклапања зареза на рабошу и да на тај начин означи да су и ’признаница’ и њена ’копија’ аутентичне, те да трговац може да исплати домаћина према броју забележеном рецкама на рабошу.
Научни рад др Милка Штимца под насловом "Финансијска писменост у Србији" први пут је објављен 2014. године у часопису „Банкарство“ Удружења банака Србије, у два броја 3 и 4.