Информација у вези са Резолуцијом 1540 Савета безбедности Уједињених нација

Министарство финансија Републике Србије – Управа за спречавање прања новца је Комисији за хартије од вредности доставило обавештење о обавезама које Република Србија примењује у области непролиферације оружја за масовно уништење (Weapons of Mass Distruction – скраћено WMD), а везано за Резолуцију 1540 Савета безбедности Уједињених нација о спречавању ширења оружја за масовно уништавање и средстава за њихово преношење.

Поред обавезних листа Уједињених нација Савета безбедности које се односе на означену листу терориста, правна и физичка лица дужна су да примењују Резолуције Савета безбедности Уједињених нација о спречавању финансирања активности која се односе на ширења оружја за масовно уништавање. Иако многи обвезници, пре свега банкарски сектор, кроз своје софтерске системе проверавају податке из Резолуција, велики део обвезника, није упућен у обавезе које Савет безбедности ставља пред државе, а односе се на ширење оружја за масовно уништење.

Достављање обавештења има за циљ подизање свести код свих учесника у систему за спречавање прања новца и финансирања тероризма, о претњама које се односе на ширење оружја за масовно уништење, и у том смислу благовременог поступања, како би се спречиле евентуалне последице.

Резолуција 1540 Савета безбедности Уједињених нација о спречавању ширења оружја за масовно уништавање и средстава за њихово преношење (у даљем тексту: Резолуција 1540 СБ УН) усвојена је једногласно 28. априла 2004. године. То је прва резолуција Савета безбедности Уједињених нација која изричито помиње заједничке напоре за супротстављање претњи међународном миру и безбедности која проистиче из ширења оружја за масовно уништавање и средстава за њихово преношење.

Основне обавезе држава чланица Уједињених нација предвиђене Резолуцијом 1540 СБ УН које се односе на спречавање ширења оружја за масовно уништавање и средстава за њихово преношење су:

1) да се уздржавају од пружања било какве подршке недржавним актерима који покушавају да развију, прибаве, производе, поседују, транспортују, преносе или користе нуклеарно, хемијско или биолошко оружје и средства за њихово преношење;

2) да усвоје и примењују законе којима се забрањује недржавним актерима да производе, прибављају, поседују, развијају, преносе, транспортују, превозе или користе нуклеарно, хемијско или биолошко оружје и средства за њихово преношење, посебно у сврху тероризма;

3) да предузму и примене делотворне мере за успостављање унутрашње контроле за спречавање ширења оружја за масовно уништавање и средстава за њихово преношење, укључујући успостављање одговарајуће контроле ширења оружја, укључујући успостављање адекватне контроле над одговарајућим материјалима која се односи на евидентирање, мере обезбеђења и сигурности, граничну и полицијску контролу, националну контролу над извозом и трансфером.

Након усвајања Резолуције 1540 СБ УН, усвојене су Резолуција 1673 СБ УН, Резолуција 1810 СБ УН и Резолуција 1977 СБ УН1, којима су прецизиране обавезе држава чланица Уједињених нација на плану спречавања ширења оружја за масовно уништавање.

Резолуција 1673 СБ УН учвршћује обавезе укључивања контроле над финансирањем ширења оружја за масовно уништавање.

Резолуција 1810 СБ УН подстиче државе и међународне, регионалне и субрегионалне организације да информишу Комитет СБ УН формиран на основу Резолуције 1540 СБ УН о областима у којима оне могу да пруже помоћ и да одреде контактне тачке за помоћ. Поред тога, упућује позив државама чланицама да припреме акциони план који излаже њихове приоритете и планове за примену кључних одредаба Резолуције 1540 СБ УН. Резолуција 1977 СБ УН продужује рад Комитета за следећих десет година и значајно учвршћује мере на међународном плану за спречавање пролиферације средстава за масовно уништавање и средстава за њихов пренос.

Ове четири резолуције Савета безбедности Уједињених нација о спречавању ширења оружја за масовно уништавање сматрају се кључним референтним документима за активности Републике Србије на плану неширења оружја за масовно уништавање односно финансирање.

У априлу 2012. године Влада Републике Србије усвојила је и Закључак којим је усвојен Национални акциони план за примену Резолуције 1540 Савета безбедности Уједињених нација о спречавању ширења оружја за масовно уништавање и средстава за њихово преношење (2012 – 2016). Нови акциони план за период 2017 - 2021. је у завршној фази.

Поред наведеног, донет је Закон о међународним мерама ограничавања („Службени гласник РС“, 10/2016) 4. фебруара 2016. године. Законом се прописује поступак спровођења међуанродних мера ограничавања које Република Србија уводи, примењује или укида на основу правних аката донетих од стране Савета безбедности УН, ОЕБС, као и правних аката других међународних организација који обавезују Републику Србију.

Међународне мере ограничавања могу бити потпун или делимичан прекид дипломатских односа, економских или финансијских односа, прекид саобраћаја, забрана трговине наоружањем, забрана уласка на територију Србије или проласка, привремено ограничење располагања имовином на територији Србије, располагања средствима и др. Одлуку о примени уведених међународних мера ограничавања доноси Влада на предлог Министарства надлежног за спољне послове, а ове мере примењују државни органи, органи државне управе, локалне самоуправе, банке и друга права и физичка лица.

За примену овог Закона надзорни орган је Министарство спољних послова.

У циљу јачања делотворности система за спречавање ширења оружја за масовно уништење потребна је пуна имплементацијa релевантних резолуција Савета безбедности УН од стране свих физичких и правних лица, као и подизање свести код свих учесника у систему за спречавање прања новца и финансирања тероризма о претњама које се односе на ширење оружја за масовно уништење.  

Све важније информације о овој области могу се пронаћи на сајту Министарства спољних послова,  а усвојене Резолуције и на сајту Управе за спречавање прања новца, у делу финансирање тероризма – листе.