Инвестициони фондови

  • 1. Шта су инвестициони фондови?

    Инвестициони фондови су институције колективног инвестирања у оквиру којих се прикупљају новчана средства. Прикупљена новчана средства фонда се улажу у различите врсте имовине, у складу са инвестиционим циљевима наведеним у проспекту, ради остваривања добити и смањења ризика улагања.

    Имовина инвестиционог фонда је у власништву чланова инвестиционог фонда, и то сразмерно њиховом учешћу у фонду и одвојена је од друштва за управљање тим фондом. Пословање инвестиционих фондова је регулисано Законом о инвестиционим фондовима, а надзор друштава за управљање врши Комисија за хартије од вредности.
  • 2. Зашто улагати у инвестициони фонд?

    Улагањем Ваших средстава у инвестициони фонд омогућен вам је једноставан приступ тржишту капитала, а Вашим средствима управљају искусни и овлашћени стручњаци. Улагањем у већи број хартија од вредности, портфолио менаџер диверсификује портфолио и тиме смањује ризик улагања. Предност улагања у инвестициони фонд је и што, у сваком тренутку, можете повући Ваша средства. Принос који можете остварити улагањем у инвестициони фонд је обично виши него принос који бисте остварили неким конвенционалним обликом штедње.
  • 3. Каква је разлика између отвореног, затвореног и приватног фонда?

    Отворени фонд функционише на принципу прикупљања новчаних средстава путем издавања инвестиционих јединица и откупа инвестиционих јединица на захтев члана фонда. Отворени фондови улажу у ликвидне хартије од вредности којима је могуће свакодневно одредити тржишну вредност, а инвеститори могу свакодневно улагати средства или их повлачити из фонда.

    Затворени фонд прикупља новчана средства продајом акција путем јавне понуде. Када је јавна понуда завршена, инвеститори који су купили акције фонда њима могу трговати на организованом тржишту по тржишној цени тих акција која може бити нижа или виша од вредности имовине фонда. Друштво за управљање је дужно да уврсти акције фонда на организовано тржиште у року од 3 дана од дана пријема решења о издавању. Поред хартија од вредности у које улажу отворени фондови, затворени фондови могу улагати и у некретнине као и у привредна друштва којима се не тргује на организованом тржишту па могу бити ризичнији од отворених фондова.

    Приватни фонд је организован као друштво са ограниченом одговорношћу и такви фондови немају ограничења приликом улагања. Намењени су искусним инвеститорима, па минимални улог износи ЕУР 50,000.
  • 4. Које врсте отворених инвестиционих фондова постоје?

    У зависности од инвестиционог циља, постоје четири врсте отворених инвестиционих фонда: Фонд очувања вредности улаже у краткорочне дужничке хартије од вредности и новчане депозите. Као што им и сам назив каже, ови фондови теже очувању вредности улога, односно, заштити од инфлације. Ово су фондови са најнижим ризиком. Улагањем у ове фондове нећете остварити високе приносе, али нећете морати ни да стрепите за очување вредности вашег улога. Приноси оваквих фондова су обично нешто већи од инфлације и камата на депозите код банака. Фонд прихода улаже у дужничке хартије од вредности. Иако вредност улога може порасти, основни циљ ових фондова је да обезбеде редовне приходе својим члановима. Због тога, у ове фондове углавном улажу конзервативни инвеститори, старије особе којима ови фондови могу обезбедити допуну прихода од пензија и инвеститори који желе да смање ризик свог портфолиа. Ови фондови остварују приход који је већи од фондова очувања вредности уз већи ниво ризика. Ризичност ових фондова може се драстично разликовати у зависности од издаваоца хартија од вредности у које улажу. Поред тога, ови фондови су изложени ризику кретања каматних стопа - када каматне стопе расту, вредност фондова прихода се смањује. Балансирани фонд улаже у власничке и дужничке хартије. Циљ ових фондова је да обезбеде мешавину сигурности, прихода и раста уложених средстава. Ови фондови су прикладни за инвеститоре који су заинтересовани за умерен раст вредности улога уз умерен ризик.

    Фонд раста улаже у власничке хартије од вредности; циљ оваквих фондова је да обезбеде високе приносе на средње или дуже ’стазе’. Такви фондови улажу највећи део своје имовине у акције чиме су и ризичнији од претходних фондова. Међутим, ризичност ових фондова се може значајно разликовати у зависности од карактеристика предузећа у које улажу и инвестиционе стратегије. У ове фондове првенствено улажу млађе особе и инвеститори који су спремни да прихвате висок инвестициони ризик.
  • 5. Које врсте затворених фондова постоје?

    У зависности од инвестиционе политике и врсте имовине у коју улажу, затворени фондови се деле на:

    • Затворене фондове који улажу у јавна друштва - више од 50% своје имовине улажу у хартије од вредности којима се тргује на организованом тржишту
    • Затворене фондове који улагажу у нејавна друштва - више од 50% своје имовине улажу у акције предузећа којима се не тргује на организованом тржишту и уделе друштава са ограниченом одговорношћу у Републици
    • Затворене фондове за улагање у некретнине који више од 60% имовине улажу у непокретности.
  • 6. Шта је нето вредност фонда?

    Нето вредност фонда представља вредност хартија од вредности и друге имовине из портфолиа фонда, умањена за износ обавеза. Рачуна се сваког радног дана, по завршетку трговања. С обзиром на то да се вредност хартија од вредности свакодневно мења, тако се и нето вредност фонда свакодневно мења. Нето вредност фонда је и добар показатељ успешности пословања инвестиционог фонда.
  • 7. Шта је инвестициона јединица?

    Инвестициона јединица је сразмерни обрачунски удео у укупној нето имовини отвореног инвестиционог фонда.

    Вредност инвестиционе јединице се израчунава тако што се нето вредност фонда подели са укупним бројем инвестиционих јединица. То значи да ако је нето вредност фонда 100.000 динара, а укупан број инвестиционих јединица 100, вредност једне инвестиционе јединице ће бити 1.000 динара. Уколико се следећег дана нето вредност фонда повећа за 10.000 динара, вредност инвестиционе јединице ће бити 1.100 динара (под условом да се број јединица није променио).

    Почетна вредност инвестиционе јединице свих отворених фондова износи 1.000 динара
  • 8. Чему служи инвестициона јединица?

    Када инвеститор уложи одређена средства у фонд он заправо купује одређени број инвестиционих јединица. Тај број се добија дељењем износа улога (умањеног за накнаду за куповину инвестиционих јединица) и вредности инвестиционе јединице на дан уплате.

    На основу броја инвестиционих јединица које поседује, сваки инвеститор може сваког дана да израчуна вредност свог улага у фонду као производ дневне вредности инвестиционе јединице и броја јединица које поседује.

    Када инвеститор жели да повуче део или целокупан улог из фонда, он заправо продаје своје инвестиционе јединице фонду. Средства која ће му бити исплаћена једнака су производу броја инвестиционих јединица и њихове вредности на дан захтева, умањене за накнаду за откуп (максимално 1%).
  • 9. Ко у фонду одлучује где ће се инвестирати прикупљени новац?

    Одлуке о улагању имовине инвестиционог фонда доноси портфолио менаџер, који је за то добио дозволу Комисије за хартије од вредности после полагања стручног испита. Друштво за управљање мора да ангажује најмање једног портфолио менаџера који ће управљати инвестиционим фондом.
  • 10. У шта се може улагати имовина инвестиционог фонда?

    Имовина фонда се може улагати у дужничке хартије од вредности, хартије од вредности које издају међународне финансијске институције, хипотекарне обвезнице, хартије од вредности које издају домаћа и страна правна лица, а којима се тргује на територији Републике Србије, депозитне потврде, новчане депозите, финансијске деривате, акције затворених фондова, акције инвестиционих фондова, акције акционарских друштава, уделе друштава са ограниченом одговорношћу, регистрованих у Републици Србији и непокретности. Инвестирање у иностранству је дозвољено у складу са ограничењима прописаним законом и подзаконским актима.
  • 11. Које трошкове сносите при инвестирању у инвестиционе фондове?

    Свако друштво за управљање је дужно да има правилник о тарифи и да наплаћује накнаде и трошкове за сваки фонд којим управља у складу са њим. Треба разликовати накнаде и трошкове које друштва за управљање наплаћују од инвеститора.

    Накнаде су приход друштва за управљање и оно их наплаћује за услугу управљања фондом.

    Код отворених фондова постоје следеће накнаде:

    • накнада за куповину инвестиционих јединица – наплаћује се као проценат од улога инвеститора у фонд (од улога прво се одузима ова накнада па се остатак користи за куповину инвестиционих јединица)
    • накнада за управљање имовином фонда – годишња накнада која се обрачунава свакодневно као проценат имовине фонда
    • накнада за откуп инвестиционих јединица – наплаћује се када члан фонда жели да повуче свој улог из фонда и да уновчи инвестиционе јединице које поседује

    Важно је имати у виду да је само накнада за откуп инвестиционих јединица законски ограничена на 1% а све остале накнаде друштва за управљање сама одређују.

    Код затворених фондова постоји само годишња накнада за управљање имовином фонда с обзиром да се трговина акцијама фонда врши на организованом тржишту преко брокерско-дилерског друштва, а трошкови су исти као код трговине било којим акцијама.

    Трошкови који се наплаћују из имовине фонда се односе на трошкове везане за трговину хартијама од вредности (провизије брокерско-дилерског друштва, Берзе, Централног регистра) као и трокови кастоди банке и екстерне ревизије.

    Накнаде и трошкови фонда могу значајно смањити приносе које ћете остварити инвестирањем па је веома битно да разумете колико износе у фонду у који желите да инвестирате. С друге стране, високе накнаде и трошкови не морају да буду лоши уколико значе да фондом управљају изузетно стручни портфолио менаџери или да, на пример, фонд активно инвестира што ће вам донети изузетно високе приносе.
  • 12. Да ли приноси фонда могу бити загарантовани?

    Успешност фонда не може бити загарантована и претходно пословање фонда није гарант будућих резултата. Ризик који сносите улагањем у инвестициони фонд постоји, а у зависности од тога колико сте спремни да ризикујете, можете се одлучити за врсту фонда која вама највише одговара. Фондови са ризичнијим улагањима потенцијално имају и веће приносе, док фондови са релативно конзервативном политиком улагања, као што су фондови очувања вредности, имају мање приносе али улагањем у њих излажете се и мањем ризику.
  • 13. Шта је принос фонда?

    Принос представља процентуални раст вредности портфолија фонда на крају у односу на почетак посматраног периода. У том смислу, принос може бити и негативан, тј. може се остварити губитак. Принос фонда није једнак приносу који оствари инвеститор будући да инвеститор остварује принос за период свога чланства у фонду. Принос фонда објављује се у проспекту и на интернет страници фонда за сваких шест месеци за последњих 12 месеци, као и укупан принос за последњих пет година од организовања (оснивања) фонда.
  • 14. Шта је проспект фонда?

    Проспект фонда је документ отвореног или затвореног инвестиционог фонда, који се пре учлањења у фонд инвеститору обавезно ставља на увид. Сврха проспекта је да инвеститору пружи информације о друштву за управљање, фонду којим оно управља, главним ризицима и структури улагања тог фонда. У њему се налазе информације о:

    1) инвестиционом фонду
    2) друштву за управљање
    3) накнадама и трошковима
    4) датуму издавања проспекта.

    Веома је важно да сваки потенцијални инвеститор прочита и разуме садржај проспекта како би био у потпуности упознат са условима које фонд нуди као и ризицима и трошковима улагања.
  • 15. Какав је порески третман фондова?

    Приликом продаје инвестиционих јединица или акција (када повлачите део или целокупан улог из фонда) плаћате порез на капиталне добитке у износу од 20%. Капитални добитак представља разлику између продајне цене инвестиционих јединица, односно акција и њихове набавне цене.

    Приликом расподеле и исплате прихода које је фонд остварио (дивиденди), плаћате порез на приходе од капитала у износу од 20%. Основицу за обрачун пореза представља 50% исплаћених прихода.
  • 16. Инвестирање у инвестиционе фондове или куповина хартија од вредности директно преко брокерско-ди

    Када инвестирате у инвестициони фонд, вашим парама ће управљати портфолио менаџер и улагаће их у диверсификован портфолио, чиме се ваш ризик смањује. Истовремено, за ту услугу, ви плаћате накнаде које смањују ваш принос.

    Када инвестирате директно преко брокерско-дилерског друштва, ви сами одлучујете где ће те инвестирати а број различитих хартија од вредности у које можете инвестирати ограничен је износом расположивих средстава. Тада нећете плаћати накнаде друштву за управљање, али ризик инвестирања може бити висок ако не можете да адекватно диверсификујете портфолио. Такође, за овакво инвестирање је потребно да поседујете одређена знања као и да сте у могућности да одређено време посветите анализирању хартија од вредности и праћењу кретања свог портфолија.

    Постоји могућност да ангажујете брокерско-дилерско друштво који има дозволу за портфолио менаџера да, у ваше име и за ваш рачун, улаже у одређене хартије од вредности по свом избору (користећи своју стручност и процену) и тиме прави ваш лични портфолио. Том приликом, плаћате накнаду за ове послове као и код друштва за управљање, можда и већу.
  • 17. Шта је диверсификација портфолија?

    Дивесрификација портфолија фонда представља начин смањења ризика улагања тако што се улаже у различите врсте хартија од вредности и у различите издаваоце тих хартија. На тај начин се постиже да евентуално може доћи до пада вредности само дела портфолија или чак да такав пад буде компензован порастом вредности другог дела портфолија (уколико су негативно корелисани).

    Наравно, да би се портфолио диверсификовао (по неким теоријама, минимални број акција за добро диверсификован портфолио је 15), потребна су значајна средства која мали инвеститори обично не поседују.
  • 18. Ко врши надзор над пословањем инвестиционих фондова?

    Надзор врши Комисија за хартије од вредности. Она може изрећи јавну опомену, покренути поступак пред надлежним органом, повући сагласност на именовање члана управе, односно директора и дати налог за забрану издавања инвестиционих јединица у трајању до три месеца. Комисија може одузети дозволу за рад друштву за управљање.
  • 19. Колико су инвестициони фондови сигурни?

    Закон о инвестиционим фондовима конципиран је у складу са најбољим међународним праксама у регулисању ових институција. Он предвиђа низ контролних механизама којима се повећава сигурност инвестиционих фондова а инвеститори штите од превара и злоупотреба. Тако на пример, Комисија одобрава акционаре са учешћем изнад 10% и управу друштава за управљање, средства фондова су потпуно одвојена од имовине друштва и чува их кастоди банка која контролише обрачун вредности имовине фонда и утврђује да је инвестирање имовине у складу са проспектом фонда. Рекламни материјали треба да испуне одређене стандарде и да на коректан начин информишу потенцијалне инвеститоре.

    Међутим, регулатива може да допринесе да је инвеститор адекватно информисан о ризицима инвестирања у одређени фонд, али на њему је инвестициона одлука, а ризик изабраног фонда сноси сам. Како не постоје ограничења у погледу висине приноса тако не постоје ограничења ни губитка. Зато је битно да грађани разумеју ризике и да могу да процене да ли им фондови уопште одговарају, а ако им одговарају, да изаберу оне врсте које одговарају њиховим животним приоритетима.