Инвестициони фондови

  • 1. Шта су инвестициони фондови?

    Инвестициони фондови су институције колективног инвестирања у оквиру којих се прикупљају новчана средства. Прикупљена новчана средства фонда се улажу у различите врсте имовине, у складу са прописима који уређују инвестиционе фондове, као и инвестиционим циљевима наведеним у правилима пословања и проспекту, када постоји обавеза његовог објављивања, ради остваривања добити и смањења ризика улагања.

    Имовина инвестиционог фонда је у власништву чланова инвестиционог фонда, и то сразмерно њиховом учешћу у фонду и одвојена је од друштва за управљање тим фондом. Пословање инвестиционих фондова је регулисано Законом о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом и Законом о алтернативним инвестииционим фондовима, а надзор над пословањем друштава за управљање врши Комисија за хартије од вредности.
  • 2. Зашто улагати у инвестициони фонд?

    Улагањем ваших средстава у инвестициони фонд омогућен вам је једноставан приступ тржишту капитала, а вашим средствима управљају искусни и овлашћени стручњаци. Улагањем у већи број хартија од вредности, односно у другу ликвидну имовину, портфолио менаџер диверсификује портфолио и тиме смањује ризик улагања. Предност улагања у инвестициони фонд је и што, у сваком тренутку, можете повући ваша средства. Принос који можете остварити улагањем у инвестициони фонд је обично виши него принос који бисте остварили неким конвенционалним обликом штедње.
  • 3. Каква је разлика између UCITS фондова и алтернативних инвестиционих фондова?

    Отворени инвестициони фонд са јавном понудом (UCITS фонд) има за циљ колективно улагање имовине, прикупљене јавном понудом инвестиционих јединица у фонду, у преносиве хартије од вредности или у другу ликвидну финансијску имовину, који послује у складу са начелом диверсификације ризика улагања, а чије се инвестиционе јединице, на захтев ималаца јединица, откупљују, посредно или непосредно, из имовине отвореног инвестиционог фонда. Закон о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом је отворен за инвестициону јавност и усмерен је на мале инвеститоре који не испуњавају услове за професионалног клијента у смислу закона који уређује тржиште капитала. Стога су UCITS фондови подложни бројнијим ограничењима и мање су ризични од алтернативних инвестиционих фондова.

    Алтернативни инвестициони фонд (АИФ) прикупља средства од инвеститора са намером да их инвестира у складу са утврђеном политиком улагања у корист тих инвеститора, а за који се не захтева дозвола за рад у смислу закона којим се уређује организовање и рад отворених инвестиционих фондова са јавном понудом. Закон о алтернативним инвестиционим фондовима намењен је пре свега професионалним и полупрофесионалним инвеститорима, с обзиром да инвестициона политика АИФ-ова омогућава већу слободу улагања која се може остварити већом концентрацијом улагања у поједино друштво/издаваоца, финансијску помоћ друштву у које се улаже, утицај на вођење друштва у које се улаже и друго.
  • 4. Које врсте UCITS фондова постоје?

    У зависности од инвестиционог циља, постоји пет врста отворених инвестиционих фондова.

    UCITS фонд очувања вредности имовине улаже у краткорочне дужничке хартије од вредности и новчане депозите. Као што им и сам назив каже, ови фондови теже очувању вредности улога, односно, заштити од инфлације. Ово су фондови са најнижим ризиком. Улагањем у ове фондове нећете остварити високе приносе, али нећете морати ни да стрепите за очување вредности вашег улога. Приноси оваквих фондова су обично нешто већи од инфлације и камата на депозите код банака.

    Приходни UCITS фонд улаже у дужничке хартије од вредности. Иако вредност улога може порасти, основни циљ ових фондова је да обезбеде редовне приходе својим члановима. Због тога, у ове фондове углавном улажу конзервативни инвеститори, старије особе којима ови фондови могу обезбедити допуну прихода од пензија и инвеститори који желе да смање ризик свог портфолиа. Ови фондови остварују приход који је већи од фондова очувања вредности уз већи ниво ризика. Ризичност ових фондова може се драстично разликовати у зависности од издаваоца хартија од вредности у које улажу. Поред тога, ови фондови су изложени ризику кретања каматних стопа када каматне стопе расту, вредност фондова прихода се смањује.

    UCITS фонд раста вредности имовине улаже у власничке хартије од вредности. Циљ оваквих фондова је да обезбеде високе приносе на средње или дуже ’стазе’. Такви фондови улажу највећи део своје имовине у акције чиме су и ризичнији од претходних фондова. Међутим, ризичност ових фондова се може значајно разликовати у зависности од карактеристика привредних субјеката у које улажу и инвестиционе стратегије. У ове фондове првенствено улажу млађе особе и инвеститори који су спремни да прихвате висок инвестициони ризик.

    Балансирани UCITS фонд улаже у власничке и дужничке хартије од вредности. Циљ ових фондова је да обезбеде мешавину сигурности, прихода и раста уложених средстава. Ови фондови су прикладни за инвеститоре који су заинтересовани за умерен рас
  • 5. Које врсте алтернативних инвестиционих фондова постоје?

    Алтернативни инвестициони фондови прикупљају новац јавном или приватном понудом, а могу се основати, односно организовати као отворени или затворени, у зависности од тога да ли постоји право откупа инвестиционих јединица, односно удела/акција из имовине АИФ-а на захтев чланова фонда. Уколико се новац прикупља јавном понудом, удели се нуде професионалним, полупрофесионалним и малим инвеститорима, док се приватном понудом новац прикупља само од професионалних и полупрофесионалних инвеститора који имају довољно знања и схватају који ризик преузимају при улагању у такве фондове.

    Закон прописује више врста алтернативних фондова с приватном понудом, где је критеријум поделе врста имовине у коју се улаже (нпр. АИФ приватног капитала, АИФ предузетничког капитала, АИФ са приватном понудом за улагање у непокретности итд).

    Oтворени АИФ представља засебну имовину, која нема својство правног лица, коју организује и којом управља друштво за управљање алтернативним инвестиционим фондом (ДЗУАИФ), у своје име и за заједнички рачун чланова АИФ-а, у складу са законом, правилима пословања и/или проспекта тог АИФ-а, када постоји обавеза његовог објављивања. Инвестиционе јединице отвореног АИФ-а откупљују се на захтев чланова, директно или посредно, из имовине отвореног АИФ-а, на начин и под условима утврђеним правилима пословања и/или проспектом АИФ-а, када постоји обавеза његовог објављивања и то пре окончања поступка ликвидације, односно престанка АИФ-а. Отворени АИФ са јавном понудом може улагати у одређене врсте имовине у које УЦИТС фонд не сме улагати те му је дозвољено преузимање нешто већих ризика.

    Врсте затвореног АИФ су:

    (1) затворени АИФ који нема својство правног лица – засебна имовина, која нема својство правног лица, коју организује и којом управља ДЗУАИФ, у своје име и за заједнички рачун чланова АИФ-а, у складу са одредбама овог закона и правилима пословања АИФ-а, а чије инвестиционе јединице на захтев чланова није могуће откупити из имовине АИФ-а. Затвореним АИФ-ом к
  • 6. Шта је нето вредност фонда?

    Нето вредност фонда представља вредност хартија од вредности и друге имовине из портфолија фонда, умањену за износ обавеза. Рачуна се сваког радног дана, по завршетку трговања. С обзиром на то да се вредност хартија од вредности свакодневно мења, тако се и нето вредност фонда свакодневно мења. Нето вредност фонда је и добар показатељ успешности пословања инвестиционог фонда.
  • 7. Шта је инвестициона јединица?

    Инвестициона јединица је сразмерни обрачунски удео у укупној нето имовини УЦИТС фонда, односно отвореног АИФ-а/затвореног АИФ-а који нема својство правног лица.

    Вредност инвестиционе јединице се израчунава тако што се нето вредност фонда подели са укупним бројем инвестиционих јединица. То значи да ако је нето вредност фонда 100.000 динара, а укупан број инвестиционих јединица 100, вредност једне инвестиционе јединице ће бити 1.000 динара. Уколико се следећег дана нето вредност фонда повећа за 10.000 динара, вредност инвестиционе јединице ће бити 1.100 динара (под условом да се број јединица није променио).
  • 8. Чему служи инвестициона јединица?

    Када инвеститор уложи одређена средства у фонд он заправо купује одређени број инвестиционих јединица. Тај број се добија дељењем износа улога (умањеног за улазну накнаду) и вредности инвестиционе јединице на дан уплате.
    На основу броја инвестиционих јединица које поседује, сваки инвеститор може сваког дана да израчуна вредност свог улага у фонду као производ дневне вредности инвестиционе јединице и броја јединица које поседује.
    Када инвеститор жели да повуче део или целокупан улог из фонда, он заправо продаје своје инвестиционе јединице фонду. Средства која ће му бити исплаћена једнака су производу броја инвестиционих јединица и њихове вредности на дан захтева, умањене за излазну накнаду, уколико је утврђена проспектом. Опција откупа инвестиционих јединица увек стоји на располагању инвеститору у UCITS фонду и отвореном АИФ-у, док код затвореног АИФ-а који нема својство правог лица није могуће извршити откуп.
  • 9. Ко у фонду одлучује где ће се инвестирати прикупљени новац?

    Одлуке о улагању имовине инвестиционог фонда доноси портфолио менаџер, који је за то добио дозволу Комисије за хартије од вредности после полагања стручног испита.  
  • 10. У шта се може улагати имовина инвестиционог фонда?

    У зависности од тога да ли је фонд основан, односно организован као отворени са јавном понудом или као неки од алтернативних фондова, имовина се може улагати у различите облике у складу са законом. Наиме, имовина UCITS фонда се може улагати у преносиве хартије од вредности или инструменте тржишта новца, инвестиционе јединице UCITS фондова, новчане депозите, дужничке хартије од вредности, хартије од вредности које издају међународне финансијске институције, финансијске деривате. Инвестирање у иностранству је дозвољено у складу са ограничењима прописаним законом и подзаконским актима.

    Имовина алтернативних инвестиционих фондова, у зависности од врсте, може се улагати у преносиве хартије од вредности, и/или инструменте тржишта новца, инвестиционе јединице UCITS фондова, уделе у АИФ-овима, депозите код банака, робу којом се тргује на робним берзама, непокретности, уделе у друштвима са ограниченом одговорношћу, дужничке хатије од вредности, потраживања по датим зајмовима, и др. у складу са законом.
  • 11. Које трошкове сносите при инвестирању у инвестиционе фондове?

    Свако друштво за управљање је дужно да правилима пословања и проспектом фонда утврди накнаде које се наплаћују од чланова фонда, а које из имовине фонда. Треба разликовати накнаде и трошкове које друштва за управљање наплаћују од инвеститора.
    Накнаде су приход друштва за управљање и оно их наплаћује за услугу управљања фондом.

    Код UCITS фондова од чланова фонда се могу наплаћвати:

    • улазна накнада – наплаћује се као проценат од улога инвеститора у фонд (од улога се прво одузима ова накнада па се остатак користи за куповину инвестиционих јединица),
    • накнада за упис терета,

    • излазна накнада – наплаћује се када члан фонда жели да повуче свој улог из фонда и да уновчи инвестиционе јединице које поседује,

    • накнада за пренос власништва од чланова фонда.

    Код алтернативних инвестиционих фондова накнаде које друштво директно наплаћује члановима, односно акционарима АИФ-а утврђују се правилима пословања АИФ-а и проспектом АИФ-а, када постоји обавеза његовог објављивања.

    Трошкови који се наплаћују из имовине фонда се односе на трошкове везане за трговину хартијама од вредности (провизије брокерско-дилерског друштва, Берзе, Централног регистра) као и трошкови депозитара и екстерне ревизије.

    Накнаде и трошкови фонда могу значајно смањити приносе које ћете остварити инвестирањем па је веома битно да разумете колико износе у фонду у који желите да инвестирате. С друге стране, високе накнаде и трошкови не морају да буду лоши уколико значе да фондом управљају изузетно стручни портфолио менаџери или да, на пример, фонд активно инвестира што ће вам донети изузетно високе приносе.
  • 12. Да ли приноси фонда могу бити загарантовани?

    Успешност фонда не може бити загарантована и претходно пословање фонда није гарант будућих резултата. Ризик који сносите улагањем у инвестициони фонд постоји, а у зависности од тога колико сте спремни да ризикујете, можете се одлучити за врсту фонда која вама највише одговара. Фондови са ризичнијим улагањима потенцијално имају и веће приносе, док фондови са релативно конзервативном политиком улагања, као што су фондови очувања вредности, имају мање приносе али улагањем у њих излажете се и мањем ризику.
  • 13. Шта је принос фонда?

    Принос представља процентуални раст вредности портфолија фонда на крају у односу на почетак посматраног периода. У том смислу, принос може бити и негативан, тј. може се остварити губитак. Принос фонда није једнак приносу који оствари инвеститор будући да инвеститор остварује принос за период свога чланства у фонду. Принос фонда објављује се у проспекту и на интернет страници фонда за сваких шест месеци за последњих 12 месеци, као и укупан принос за последњих пет година од организовања (оснивања) фонда.
  • 14. Шта је проспект фонда?

    Проспект фонда је документ UCITS фонда или алтернативног инвестиционог фонда, који се пре учлањења у фонд инвеститору обавезно ставља на увид. Сврха проспекта је да инвеститору пружи информације о друштву за управљање, фонду којим оно управља, главним ризицима и структури улагања тог фонда. У њему се налазе информације о самом инвестиционом фонду, друштву за управљање, накнадама и трошковима, правима чланова фонда, датуму издавања проспекта и другим информацијама битним за инвеститоре.

    Веома је важно да сваки потенцијални инвеститор прочита и разуме садржај проспекта како би био у потпуности упознат са условима које фонд нуди као и ризицима и трошковима улагања.
  • 15. Какав је порески третман фондова?

    Приликом продаје инвестиционих јединица (када повлачите део или целокупан улог из фонда) плаћате порез на капиталне добитке у износу од 15%. Капитални добитак представља разлику између продајне цене инвестиционих јединица, односно акција и њихове набавне цене.

    Приликом расподеле и исплате прихода које је фонд остварио (дивиденди), плаћате порез на приходе од капитала у износу од 15%.
  • 16. Инвестирање у инвестиционе фондове или куповина хартија од вредности директно преко брокерско-ди

    Када инвестирате у инвестициони фонд, вашим парама ће управљати портфолио менаџер и улагаће их у диверсификован портфолио, чиме се ваш ризик смањује. Истовремено, за ту услугу, ви плаћате накнаде које смањују ваш принос.

    Када инвестирате директно преко брокерско-дилерског друштва, ви сами одлучујете где ћете инвестирати а број различитих хартија од вредности у које можете инвестирати ограничен је износом расположивих средстава. Тада нећете плаћати накнаде друштву за управљање, али ризик инвестирања може бити висок ако не можете адекватно да диверсификујете портфолио. Такође, за овакво инвестирање је потребно да поседујете одређена знања као и да сте у могућности да одређено време посветите анализирању хартија од вредности и праћењу кретања свог портфолија.

    Постоји могућност да ангажујете брокерско-дилерско друштво који има дозволу за портфолио менаџера да, у ваше име и за ваш рачун, улаже у одређене хартије од вредности по свом избору (користећи своју стручност и процену) и тиме прави ваш лични портфолио. Том приликом, плаћате накнаду за ове послове као и код друштва за управљање, можда и већу.
  • 17. Шта је диверсификација портфолија?

    Диверсификација портфолија фонда представља начин смањења ризика улагања тако што се улаже у различите врсте хартија од вредности и у различите издаваоце тих хартија. На тај начин се постиже да евентуално може доћи до пада вредности само дела портфолија или чак да такав пад буде компензован порастом вредности другог дела портфолија (уколико су негативно корелисани).
    Наравно, да би се портфолио диверсификовао (по неким теоријама, минимални број акција за добро диверсификован портфолио је 15), потребна су значајна средства која мали инвеститори обично не поседују.
  • 18. Ко врши надзор над пословањем инвестиционих фондова?

    Надзор врши Комисија за хартије од вредности. Она може донети решење о отклањању неправилности утврђених у поступку надзора, те поред тога може изрећи јавну опомену, повући сагласност на именовање члана управе, односно руководиоца, одузети дозволу за рад друштву за управљање, односно дозволу за обављање послова депозитару и запосленом у друштву са лиценцом Комисије, привремено забранити издавање инвестиционих јединица и изрећи друге мере предвиђене Законом о отвореним инвестиционим фондовима и Законом о алтернативним инвестиционим фондовима.
  • 19. Колико су инвестициони фондови сигурни?

    Закон о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом и Закон о алтернативним инвестиционим фондовима конципирани су у складу са најбољим међународним праксама у регулисању ових институција. Они предвиђају низ контролних механизама којима се повећава сигурност инвестиционих фондова а инвеститори штите од превара и злоупотреба. Тако на пример, Комисија за хартије од вредности одобрава акционаре са учешћем изнад 10% и управу друштава за управљање, средства фондова су потпуно одвојена од имовине друштва и чува их депозитар који контролише обрачун вредности имовине фонда и утврђује да је инвестирање имовине у складу са проспектом фонда. Рекламни материјали треба да испуне одређене стандарде и да на коректан начин информишу потенцијалне инвеститоре.
    Међутим, регулатива може да допринесе да је инвеститор адекватно информисан о ризицима инвестирања у одређени фонд, али на њему је инвестициона одлука, а ризик изабраног фонда сноси сам. Како не постоје ограничења у погледу висине приноса тако не постоје ограничења ни губитка. Зато је битно да грађани разумеју ризике и да могу да процене да ли им фондови уопште одговарају, а ако им одговарају, да изаберу за њих одговарајућу врсту инвестиционог фонда.